Бројни су домаћи произвођачи засуна, а димензије прикључка често нису стандардизоване. Они су првенствено категорисани у следеће групе:
1. Вентили произведени у складу са стандардом Министарства за машинску индустрију ЈБ/Т 2203–1999 (*Фаце-то-Фаце анд Енд-то-Димензије засун вентила*);
2. Вентили произведени у складу са националним стандардом ГБ/Т 12221-2005 (*Димензије металних вентила-фаце то-фаце анд енд-енд-то-енд Дименсион оф Метал Валвес*);
3. Вентили произведени у складу са америчком стандардом АСМЕ Б16.10-2009. (*Димензије вентила-од лица до{4}}лице и од краја до краја{5}}).
На основу структуре капије (диска), засуни су класификовани у два типа: клинасти-тип и паралелни-тип. Капије типа клина- долазе у три структурне варијације: једноструки-диск, двоструки-диск и флексибилни (еластични) диск.
На основу конструктивног дизајна, засуни се даље категоришу на засуне плоче и ножне засуне.
- Принцип рада ручних засуна: Ротирање ручног точка укључује навоје између ручног точка и стабла вентила, узрокујући да се капија (повезана са вретеном) подигне или спусти, чиме се вентил отвара или затвара.
На основу материјала каросерије, засуни се могу класификовати на следећи начин:
- Метални вентили: нпр. вентили од угљеничног челика, легираног челика, нерђајућег челика, ливеног гвожђа, легура титанијума, Монела, легуре бакра и легура олова.
- Метални{0}}вентили са облогама: нпр. вентили обложени гумом-, флуоропластом-обложени, оловом-обложени, пластичним-и обложени емајлом-.
- Не-неметални вентили: нпр. керамички, стаклени и пластични вентили.
